Pucanje mioma na materici i kolika je verovatnoća da se to desi!

Da li je pucanje mioma na materici opasno? Kakvi su simptomi i šta raditi ako se to desi? Koliko je verovatno da vas strefi ta muka? Saznajte!

Šta su miomi i kako se dijagnostikuju?

 

Hajde prvo da ukratko objasnimo šta su miomi na materici. Ovo su izrasline unutar materice koje mogu, ali i ne moraju da izazavaju neke probleme. Njihov rast i krvarenje su u priličnoj tesnoj vezi sa hormonom estrogenom. U menopauzi se baš zbog toga ređe javljaju – jer je i nivo estrogena niži.

Studije pokazuju da miomi pogađaju oko 20-40% žena u reproduktivnoj dobi, sa većom učestalošću među ženama starijim od 30 godina​

Kako se otkrivaju? 

Ultrazvuk je najčešći i najpouzdaniji metod za detekciju mioma na materici. Tokom ultrazvučnog pregleda, lekar koristi zvučne talase visoke frekvencije kako bi stvorio slike unutrašnjosti materice. Ovaj neinvazivni postupak omogućava lekarima da vizualizuju miome, procene njihovu veličinu, lokaciju i broj. 

Redovni ginekološki pregledi, uključujući ultrazvuk, su ključni za ranu detekciju mioma, što može pomoći u prevenciji komplikacija poput pucanja mioma. Redovno praćenje omogućava pravovremene intervencije koje mogu smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema​ . 

Genetski faktori: Genetika igra značajnu ulogu u razvoju mioma. Žene koje imaju genetsku predispoziciju mogu imati veći rizik od razvoja mioma zbog načina na koji njihovo telo reaguje na hormone kao što je estrogen. 

Estrogen je poznat po tome što podstiče rast mioma, a žene koje su genetski predisponirane mogu proizvoditi više estrogena ili biti osjetljivije na njegove efekte.

 Pored genetike, starost, telesna masa i ishrana takođe mogu doprineti riziku od razvoja mioma. 

Pucanje mioma na materici – simptomi

U stvari, možda bolje da objasnimo šta miomi nisu:

• Miomi na materici nisu ciste na jajniku. Za razliku od cista koje su poput balona ispunjenog tečnošću, miomi su više izrasline od tkiva.
• Miomi na materici nisu rak i nisu kancerogene izrasline.

Vrlo često se miomi na materici brkaju sa ovim promenama . A znate šta ?

Ima razlike!

Ciste mogu da puknu. Pucanje mioma je retkost!

Pucanje mioma na materici može izazvati ozbiljne i nagle simptome koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Evo detaljnijeg opisa simptoma koji mogu ukazivati na ovu komplikaciju:

Iznenadni bolovi

Jedan od najčešćih simptoma pucanja mioma je iznenadna i intenzivna bol u donjem delu stomaka ili karlici. Bol može biti oštar i probadajući, često se javlja iznenada i može trajati nekoliko sati ili duže. Ovaj bol je obično teži od uobičajenih menstrualnih bolova i može značajno ometati svakodnevne aktivnosti​.

Obilno krvarenje

Drugi ključni simptom je obilno vaginalno krvarenje. Ovo krvarenje može biti puno jače nego što je uobičajeno za menstruaciju i može se javiti između menstrualnih ciklusa. Krvarenje može biti praćeno ugrušcima krvi i može dovesti do anemije ako se ne tretira brzo i efikasno​. 

Vrtoglavica i nesvestica

 Pucanje mioma može dovesti do značajnog gubitka krvi, što može rezultirati simptomima poput vrtoglavice i nesvestice. Ovi simptomi se javljaju zbog smanjenja krvnog pritiska i nedovoljne oksigenacije mozga. Vrtoglavica može biti praćena osećajem slabosti, konfuzije i mučnine. Ako dođe do nesvestice, to je znak da telo ne može održati adekvatan krvni pritisak zbog gubitka krvi, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju​ ​.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije i osigurala adekvatna terapija. Redovni pregledi i praćenje stanja mioma mogu pomoći u prevenciji ovakvih situacija

Može li se desiti pucanje mioma!

Da! Nije isključeno, ali nije uobičajeno.

Onda kada se desi, može da bude opasno  i treba se obratiti lekaru. Miomi imaju dosta krvnih sudova i nerava. Pucanje mioma može izazvati krvarenje i bolove u stomaku.

Pored bolova i krvarenja mogu da se jave:

• Povišena telesna temperatura
• Povišen broj leukocita

Šta izaziva pucanje mioma?

Ono što se dešava je zapravo više raspadanje mioma usled nekog faktora, nego pucanje samo od sebe.  To može da se desi:

• Usled neke unutrašnje povrede koja „skine“ miom sa materice
• Rasta mioma toliko da krvni sudovi ne mogu da ga snabdeju krvlju
• Zbog uvrtanje mioma
• Zbog povećanog krvnog pritiska u venama u stomaku

Kako sprečiti pucanje mioma?

Iako je retko ovakvo stanje, najbolje je učiniti napore da do njega ne dođe. 

Miome ne treba zanemariti, nego ih se rešiti.

 Imate ove opcije:

• Uklanjanje mioma prirodnim putem (čajevi, kapi , melemi , obloge i slično)
• Operacija mioma u težim slučajevima i ako ništa drugo ne pomaže.

Šta ako se ipak desi da miom pukne?

Onda pod hitno treba da se javite lekaru. Lečenje podrazumeva ili operativni zahvat i uklanjanje mioma, ili emobilizaciju arterija materice (koja smanjuje dotok krvi do mioma) . Ignorisanje simptoma može da dovede do ozbiljnih posledica.

Komplikacije nakon pucanja mioma

Pucanje mioma na materici može dovesti do ozbiljnih komplikacija koje zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Evo nekoliko mogućih komplikacija koje mogu nastati:

Infekcije

Jedna od najčešćih komplikacija nakon pucanja mioma je razvoj infekcija. Kada miom pukne, može doći do ulaska bakterija u krvotok ili obližnja tkiva, što može izazvati ozbiljne infekcije poput peritonitisa (upale trbušne maramice) ili sepsu. Infekcije mogu biti veoma opasne i zahtevaju brzu dijagnozu i tretman antibioticima kako bi se sprečilo dalje širenje i komplikacije​.

Hemoragija (obilno krvarenje)

Pucanje mioma često izaziva obilno krvarenje koje može dovesti do hemoragijskog šoka. Hemoragijski šok nastaje usled velikog gubitka krvi, što rezultira smanjenjem krvnog pritiska i nedovoljnom dostavom kiseonika organima i tkivima. Ova situacija zahteva hitnu medicinsku intervenciju, koja može uključivati transfuziju krvi i hiruršku intervenciju za kontrolu krvarenja​ .

Akutni abdomen

 Pucanje mioma može izazvati stanje poznato kao akutni abdomen, koje se karakteriše iznenadnim i teškim bolovima u stomaku. Ova komplikacija zahteva hitnu medicinsku procenu i često hitnu hiruršku intervenciju kako bi se sprečile daljnje komplikacije i oštećenje organa​ .

Širenje miomskih fragmenata

U nekim slučajevima, fragmenti mioma mogu se proširiti na druge delove trbušne šupljine, što može izazvati dodatne zdravstvene probleme. Ovi fragmenti mogu izazvati stvaranje novih mioma ili uzrokovati upalne reakcije u tkivima gde se nalaze. Hirurška intervencija može biti potrebna za uklanjanje ovih fragmenata i sprečavanje daljih komplikacija​​.

Ukoliko dođe do pucanja mioma, od suštinske je važnosti hitno potražiti medicinsku pomoć kako bi se minimizirale ozbiljne komplikacije i osiguralo adekvatno lečenje. Redovni pregledi i praćenje stanja mioma mogu pomoći u prevenciji ovakvih situacija.

Uticaj na trudnoću i plodnost

Miomi mogu značajno uticati na plodnost i sposobnost žene da zatrudni. Oni mogu uzrokovati mehaničke prepreke u materici koje otežavaju prolaz spermatozoida ili implantaciju embriona. Na primer, miomi koji rastu unutar materične šupljine (submukozni miomi) mogu deformisati unutrašnjost materice i ometati implantaciju​. 

 Miomi takođe mogu izazvati blokadu jajovoda, što sprečava prolaz jajnih ćelija. Pored toga, miomi koji rastu unutar zida materice (intramuralni miomi) mogu promeniti protok krvi u materici i stvoriti neprikladno okruženje za implantaciju embriona i razvoj ploda​ ​.

Komplikacije tokom trudnoće: Miomi mogu izazvati nekoliko komplikacija tokom trudnoće, uključujući:

• Povećan rizik od spontanog pobačaja: Zbog nepravilnog oblika materice i smanjene cirkulacije, žene sa miomima imaju veći rizik od spontanog pobačaja​
• Prevremeni porođaj: Miomi mogu uzrokovati prevremene kontrakcije materice, što može dovesti do prevremenog porođaja​ .
• Problemi sa placentom: Miomi mogu uzrokovati abnormalno pričvršćivanje placente (placenta previa), što može izazvati komplikacije tokom porođaja​-
• Teškoće tokom porođaja: Veliki miomi mogu ometati vaginalni porođaj i zahtevati carski rez zbog svoje veličine i položaja​ ​.

Jedna studija sa 180 žena pokazala je da je 43% žena koje su operisale submukozne miome ostvarilo spontanu trudnoću u roku od godinu dana, u poređenju sa 27% u grupi koja nije operisala miome​ 
Druga studija je otkrila da su žene sa miomima imale slabije rezultate vantelesne oplodnje u poređenju sa ženama bez mioma, ukazujući na negativan uticaj mioma na fertilitet​. 

Sve u svemu, problem nije za zanemarivanje. 

Lečenje i upravljanje miomima

Medicinski tretmani: Medicinski tretmani za miome uključuju različite lekove koji pomažu u smanjenju simptoma i kontrolisanju hormonske ravnoteže. Neki od najčešće korišćenih lekova su:Lekovi protiv bolova: Acetaminofen i ibuprofen mogu pomoći u ublažavanju bolova i nelagodnosti izazvanih miomima.

Hormonska terapija: Agonisti gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRH) se koriste za smanjenje veličine mioma pre operacije. Ovi lekovi smanjuju proizvodnju estrogena i progesterona, hormona koji potiču rast mioma. Međutim, njihova upotreba je privremena, jer se miomi mogu ponovo pojaviti nakon prestanka terapije​.

Oralna terapija: Elagolix i traneksamska kiselina su novi oralni lekovi koji pomažu u kontroli obilnog menstrualnog krvarenja kod osoba sa simptomatskim miomima​ .

Hirurške opcije: Kada medicinski tretmani nisu dovoljno efikasni, hirurške intervencije mogu biti potrebne. Postoji nekoliko hirurških metoda za lečenje mioma:

• Miomektomija: Ova procedura uključuje uklanjanje mioma, dok se materica zadržava. Miomektomija može biti izvršena kroz otvoreni rez na stomaku, laparoskopski (kroz male rezove uz pomoć kamere) ili histeroskopski (kroz vaginu). Preporučuje se ženama koje žele da zadrže plodnost​. 
• Histerektomija: Ovo je postupak potpunog uklanjanja materice i preporučuje se ženama koje su završile sa rađanjem. Histerektomija se obično izvodi kada miomi izazivaju teške simptome i kada druge metode lečenja nisu bile uspešne​​.
• Embolizacija arterija: Ova metoda uključuje umetanje katetera u arteriju koja snabdeva miom krvlju, a zatim se ubacuje materijal koji blokira protok krvi do mioma, što uzrokuje njegovo smanjenje. Ova metoda nije preporučljiva za žene koje planiraju trudnoću​. 

Neinvazivne metode: Postoje i neinvazivne metode lečenja koje su manje agresivne i često koriste za manje miome koji ne izazivaju ozbiljne simptome:

• Visokofrekventni ultrazvučni talasi: Ova metoda koristi fokusirane ultrazvučne talase za zagrevanje i uništavanje mioma bez potrebe za hirurškim rezovima. Ova metoda se preporučuje za manje miome i one koji ne uzrokuju ozbiljne simptome​ .
• Antagonisti progesterona: Ovi lekovi blokiraju efekat progesterona, hormona koji može stimulisati rast mioma. Oni se koriste za smanjenje mioma pre operacije ili kao dugoročna terapija za kontrolu simptoma​.

Pravovremeni izbor i kombinacija ovih metoda mogu pomoći u efikasnom upravljanju miomima i smanjenju rizika od komplikacija. Konsultacija sa ginekologom je ključna za izradu individualizovanog plana lečenja koji najbolje odgovara potrebama pacijentkinje.

Redovni ginekološki pregledi i preventivne mere ključni su za rano otkrivanje mioma i smanjenje rizika od njihovog pucanja. Edukacija i svest o simptomima, zajedno sa zdravim životnim stilom i pravovremenim medicinskim intervencijama, mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja žene. Ukoliko primetite bilo kakve simptome ili imate porodičnu istoriju mioma, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom radi adekvatnog praćenja i lečenja.

Još jednom da ponovimo: Bez panike! Pucanje mioma je retko – toliko da je zapravo jako malo slučajeva na koje lekari mogu da se oslone i iz kojih mogu da donesu neke zaključke o uzrocima ovog problema.

Ipak, nije na odmet, ako imate miome na materici, biti informisan i pripaziti na sebe!

 

Related Items